User:Fixa123/sandbox
Ледена плоча[edit]
Ледена плоча је маса ледничког леда која покрива области и преко 50,000 km2[1], која је такође позната као континентални глечер[2]. Једине ледене плоче које постоје данас су на Антарктику (енгл. Antarctica) и Гренланду (енгл. Greenland); током последњег леденог доба на Последњем Леденом Максимуму (енгл. Last Glacial Maximum) је лед Лаурентајда (енгл. Laurentide) прекрио велики део Северне Америке, Вајхзилијанска (енгл. Weichselian) ледена плоча је прекрила Северну Европу и Патагонијска ледена плоча (енгл. Patagonian Ice Sheet) је прекрила јужни део Јужне Америке.
Ледене плоче су веће од ледених гребена и алпских глечера. Масе леда које прекривају мање од 50,000 km2 се називају ледене капе. Ледена капа обично "поспешује" низ глечера око његове периферије.
Иако је површина хладна, база ледене плоче је обично топлија због геотермалног загревања. На местима где се догађа топљење, истопљена вода "подмазује" ледену плочу због чега она тече брже. Овај процес производи брзо-текуће канале у леденој плочи који се називају ледени потоци.
Данашње поларне ледене плоче су релативно младе са геолошке тачке гледишта. Антарктичка ледена плоча се прво формирала као ледена капа (можда неколико) у раном Олигоцену, али стагнирала је све до Плиоцена, када је заокупирала скоро цео Антарктик. Гренландска ледена плоча се није развијала све до касног Плиоцена, када је почела да се развија великом брзином заједно са континенталним замразавањем. Ово је оставило необичне последице на фосиле биљака које су се некада развијале на данашњем Гренланду.
Антарктичка ледена плоча[edit]
Антарктикча ледена плоча је највећа самостална маса леда на Земљи. Покрива предео од скоро 14 милиона km2 и садржи 30 милиона km3 леда. Око 90% целокупне Земљине ледене масе је на Антарктику[3], који би, ако се отопи, изазвао подизање нивоа мора за 58 метара[4]. Просечна површинска температура на Антарктику је позитивна и износи >0.05 °C/деценији од 1957[5].
Антарктичка ледена плоча је подељена од стране Трансантарктичких планина на два подједнака дела који се називају Источна Антарктичка ледена плоча (ИАЛП) и Западна Антарктичка ледена плоча (ЗАЛП). ИАЛП лежи претежно на копну, док је део ЗАЛП-е више од 2,500 метара испод нивоа мора. ЗАЛП је сврстана као наутичка ледена плоча, што значи да садржи део испод нивоа мора и да њене ивице стварају плутајуће ледене гребене. ЗАЛП је ограничена од стране Росове ледене плоче, Ронове ледене плоче и излазне глечере који одводе до Амундсеновог мора.
Гренландска ледена плоча[edit]
Гренладнска ледена плоча заузима око 82% површине Гренланда, и ако би се истопила изазвала би повећање нивоа мора за 7,2 метра[4]. Процењене промене масе Гренландске ледене плоче говоре да се топи за 239 кубних километара годишње[6]. Ове вредности потичу из НАСА-иног сателита (NASA's Gravity Recovery and Climate Experiment), који је лансиран 2002. године.
Кретање ледених плоча[edit]
Кретање леда потиче од кретања глечера, чија је активност одређена са мноштво процеса[7]. Њихова кретања су резултат цикличних пренапона измешаних са дужим периодима неактивности.
Референце[edit]
- ^ "Glacial Geology glossary". 2006-08-29. Archived from the original on 2006-08-29. Retrieved 2018-05-30.
- ^ "Glacial Geology glossary". 2006-08-29. Archived from the original on 2006-08-29. Retrieved 2018-05-30.
- ^ "Ice and Glaciers -The Water Cycle-USGS Water-Science School". water.usgs.gov. Retrieved 2018-05-30.
- ^ a b http://www.grida.no/climate/ipcc_tar/wg1/412.htm#tab113.
{{cite web}}: Missing or empty|title=(help) - ^ Steig, Eric J.; Schneider, David P.; Rutherford, Scott D.; Mann, Michael E.; Comiso, Josefino C.; Shindell, Drew T. (2009-01-22). "Warming of the Antarctic ice-sheet surface since the 1957 International Geophysical Year". Nature. 457 (7228): 459–462. doi:10.1038/nature07669. ISSN 0028-0836. PMID 19158794. S2CID 4410477.
- ^ "The Greenland Ice". RealClimate. Retrieved 2018-05-30.
- ^ Greve, Ralf; Blatter, Heinz (2009). "Dynamics of Ice Sheets and Glaciers". Advances in Geophysical and Environmental Mechanics and Mathematics. doi:10.1007/978-3-642-03415-2. ISBN 978-3-642-03414-5. ISSN 1866-8348.