Jump to content

Bogunović

From Wikipedia, the free encyclopedia

Bogunović (Serbian Cyrillic: Богуновић) is a Serbian surname, a patronymic derived from Bogun Nemanjić, Bogun, Bogunović are the only known family that "the male line" leads directly descended from noble family Nemanjić. It may refer to:

Anthropology

[edit]

The patronymic de Bogun is mentioned in the Republic of Ragusa in the period of 1383–1403; a family of Cattaro (Kotor) is mentioned (Andruschus Lauriçe de Bogun dictus Nemagna).[4] There was an old Orthodox family of Bogunović in Šibenik, Croatia (1898).[5] There is a large Serb brotherhood called Bogunović with 396 houses and 22 surnames, with the slava of St. John (1925).[6] In Lika, Croatia, there were 79 houses of Bogunović in 8 settlements (1925).[6] There were Bogunović families in the city of Drvar, and villages of Bastasi and Šipovljani, in western Bosnia and Herzegovina (BiH), recorded in 1948.[7] A Bogunović family in Vogošća, BiH, hailed from Bosanska Dubica, BiH (1967).[8] A Bogunović family lived in Banatsko Karađorđevo, Serbia (1968).[9] People with the surname live in Belgrade.

See also

[edit]

References

[edit]
  1. ^ Branko Latas; Milovan Dželebdžić (1979). Četnički pokret Draže Mihailovića 1941-1945. Beogradski izdavačko-grafički zavod. p. 162.
  2. ^ Boško Strika (1930). Srpske zaduzbine: Dalmatinski manastiri. Merkantile. p. 102.
  3. ^ SANU (1971). Godišnjak. Vol. 75. SANU. pp. 148–151.
  4. ^ Konstantin Jireček (1904). Denkschriften. Vol. 49. In Kommission bei R. Roher. p. 45.
  5. ^ Delo. Vol. 19–20. A.M. Stanojević. 1898. p. 310. Баба Симова била је одива из старе православне породице шибенске Богуновића, знатне у Далмацији .
  6. ^ a b Srpski etnografski zbornik. Vol. 35. Akademija. 1925. p. 350. Свега је братства Богуновића у овој области 396 кућа са 22 презимена и сви славе Св. Јована. У Лици је самих Богуновића 79 к. у 8 насеља. Од познатих су истакнутих људи из ових група родова: војвода из Устанка 1875.-78.
  7. ^ Srpski etnografski zbornik. Vol. 56. Akademija. 1948. pp. 60, 131.
  8. ^ Stanoje J. Jovanović (1967). Vogošća. Geografsko društvo Bosne i Hercegovine. p. 103.
  9. ^ Đorđe Momčilović-Brkica (1968). Pod jednom zastavom: (Hronika o ljudima Banatskog Karađorđeva.). Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata SR Srbije. p. 31.